Istorija

Vaterpolo je u Kragujevcu doživeo ekspanziju početkom 2012. godine, nedugo po izgradnji prvog zatvorenog bazena u gradu. Na samoj ceremoniji otvaranja, 18. decembra 2011. godine, revijalnu utakmicu odigrala je trofejna vaterpolo reprezentacija Srbije, pred dupke punim bazenom, što kao da je nagovestilo svetlu budućnost ovog sporta u Kragujevcu.

Vaterpolo klub Radnički osnovan je 25. aprila 2012. i već u prvoj sezoni osvojio drugo mesto na finalnom turniru Druge lige Srbije i plasirao se u Prvu B ligu. Međutim, u cilju promocije vaterpola, Radničkom je omogućeno da preskoči jedan rang i odmah se nađe u najeltinijem srpskom stepenu takmičenja, ali i Kupu Evrope. Potom formirani šumadijski „drim tim“, sastavljen od nekih od najboljih igrača sveta – Vanje Udovičića, Filipa Filipovića, Aleksandra Ćirića, Borisa Zlokovića, Damira Burića, Zdravka Radića, Slavka Gaka i ostalih, predvođen tadašnjim trofejnim selektorom Srbije, Dejanom Udovičićem, na impresivan način osvojio je Kup Evrope u sezoni 2012/13, slavivši u svim utakmicama. Perfektan učinak na evropskoj sceni zadržali su i naredne sezone, kada su ostvarili svih 10 pobeda u ligaškom delu Lige šampiona, zatim slavili u polufinalu završnog turnira, ali su na kraju morali da se zadovolje titulom vicešampiona Evrope, pošto su u finalu poraženi od domaće Barselonete, rezultatom 7:6. Izmenjeni tim Radničkog u Ligu šampiona plasirao se i sledeće sezone (2015/16), ali nije uspeo da dođe i do završnog turnira. Tih godina pred Kragujevčanima su padali gotovo svi svetski velikani, a desilo se čak i to da su potopili moćni Pro Reko, u sred Italije, što na evropskoj sceni godinama unazad nikome nije pošlo za rukom. U domaćem prvenstvu VK Radnički je tri puta stizao do finala (2013, 2014. i 2015. godine), ali nijednom nije uspeo da se okiti šampionskom titulom. Ipak, dugo željeni domaći trofej osvojio je 2015. godine, u Kupu Srbije. Radnički je paralelno igrao i regionalnu Triglav ligu, u kojoj je u sezoni 2014/15 osvojio bronzu, a godinu dana kasnije bio sedmi. Sezona 2015/16. ujedno je bila i poslednja u istoriji ovog kluba.

Kragujevački vaterpolo klub Radnički osnovan je u maju 2016. godine, kada je krenuo praktično od nule. Ipak, sportski direktor Jugoslav Vasović i nekoliko trenera na čelu sa prvim pomoćnikom selektora reprezentacije Srbije, Urošem Stevanovićem, i jednim od najboljih srpskih trenera mlađih kategorija, Nenadom Vasilovskim, odlučili su da ostanu u Kragujevcu i nastave sa razvojem vaterpola u ovom gradu. I igrači mlađih kategorija, koje su funkcionisale na jako dobrom nivou i čak osvajale državna prvenstva, prešli su u novi klub kako bi mogli da nastave da se takmiče. Upravo ti dečaci i čine kostur prvog tima.

Ekipa KVK Radničkog, sastavljena od kadeta i juniora, kao najmlađa u takmičenju osvojila je bronzu na završnom turniru Druge lige Srbije, u avgustu 2016. i tako se plasirala u viši rang, Prvu B ligu Srbije, koja je startovala nedugo zatim. Talentovana ekipa, pod trenerskom palicom jednog od najboljih srpskih trenera, Uroša Stevanovića, munjevito je napredovala iz dana u dan i na impresivan način osvojila Prvu B ligu (2016/17). Posle perfektnog učinka od 10 pobeda u ligaškom delu grupe „Jug“, KVK Radnički je u finalu završnog turnira savladao takođe maksimalno uspešni tim sa „Severa“, domaći Bečej i to više nego ubedljivo – 15:5.

Uz par tek nešto iskusnijih pojačanja, KVK Radnički je naredne sezone (2017/18) osvojio i Prvu A ligu, ostvarivši devet pobeda i samo jedan poraz. Samim im, izborio je i plasman u Superligu Srbije, u kojoj se nadmetao sa najboljim srpskim timovima i na kraju završio na deobi petog mesta, ostvarivši plasman u Regionalnu A2 ligu za sezonu 2018/19.

Kragujevčani su se i više nego dostojno nadmetali sa svim protivnicima u regionu, pred poslednje kolo bili su prvi, ali su na kraju sezonu završili na trećem mestu, bez plasmana u viši rang. Bronza je stigla i u Prvenstvu Srbije, dok je u Kupu osvojeno srebro.

Naredna sezona (2019/20) bila je još uspešnija. Najpre je osvojen Kup Srbije, pobedama nad Crvenom zvezdom (9:8) i Šapcem (10:8), na finalnom turniru u Beogradu, a zatim izuzetno ubedljivo i prvo mesto u Regionalnoj A2 ligi, sa svim pobedama i samo jednim nerešenim rezultatom. Radnički je bio u usponu forme i naletu ka trećem trofeju u sezoni, domaćoj Super ligi, ali to takmičenje nije odigrano zbog epidemije koronavirusa.

Šumadinci su nastavili tamo gde su stali u narednoj sezoni (2020/21) i ponovo podigli lestvicu, ovoga puta još većim, pomalo i neočekivanim skokom. U nikad težim kvalifikacijama za Ligu šampiona ostali su na korak od plasmana u grupnu fazu, pošto su u finalu grupe u Budimpešti poraženi od Breše, kasnijeg polufinaliste najelitnijeg takmičenja i italijanskog prvaka. Evropsku odiseju nastavili su u Kupu Evrope, gde su bili ubedljivi na turniru grupne faze i ostvarili tri pobede u Savoni. Zatim su eliminisali i francuski Strazbur, a onda namučili mađarski Solnok, kasnijeg osvajača tog takmičenja i prvaka Mađarske (12:14, 10:10). Usledio je i najveći uspeh u klupskoj istoriji – osvajanje Jadranske lige, pobedama nad moćnim ekipama Mladosti i Juga na finalnom turniru u Zagrebu. Radnički je tako postao prvi srpski klub koji je osvojio Regionalnu ligu, tek u njenom 13. izdanju.

Na domaćoj sceni ostala je žal za neuspešnom odbranom Kupa Srbije, posle poraza od Crvene zvezde na peterce u finalu, ali je na kraju stigla nagrada u izuzetno jakom superligaškom takmičenju, u vidu prve i dugo željene titule prvaka Srbije. Kragujevčani su ligaški deo sezone završili sa 17 pobeda i samo jednim porazom, a to prvo mesto odbranili su fantastičnom igrom i trijumfom u „majstorici“ finala plej-ofa sa Novim Beogradom.

Radnički veliku pažnju poklanja mlađim kategorijama, u kojima se izuzetno uspešno takmiči. Iznedrio je veliki broj igrača za mlađe selekcije Srbije, a sve češće igrači ovog kluba dobijaju poziv i za akcije seniorskog nacionalnog tima. Gotovo sve mlađe selekcije se sa najjačih državnih takmičenja vraćaju okićene medaljama, a posebno uspešni su juniori, koji su godinama unazad neprikosnoveni vladari Srbije, kako u Prvenstvu, tako i u Kupu.

Reprezentacija Srbije, koja je u poslednjih nekoliko godina jedna od najdominantnijih nacionalnih selekcija u istoriji vaterpola, svoje mečeve često igra u Kragujevcu, a neretko tu sprovodi i pripreme.